Pazi šta oblačiš možda ti se i ostvari

“ Da li sam vam ikad rekao da ova jakna ovde predstavlja simbol moje individualnosti i moje vere u ličnu slobodu? "

U relativno poznatom klasiku “Divlji u srcu” Sejlor Ripli u ekspresivnoj izvedbi Nikolasa Kejdža je ovu konstataciju izgovorio barem pet puta. Ko je god uživao gledajući ga u ovoj ulozi sasvim sigurno je svestan značaja koji jakna od zmijske kože ima u sveukupnoj Sejlorovoj prezentaciji samog sebe.

Može li biti da nam odeća koju nosimo omogućava da govorimo o sebi bez upotrebe reči?

Moj nedvosmisleni odgovor na ovo pitanje je – Da, može. Na svu sreću, za ovako kategoričku tvrdnju imam podršku jednog od najvećih psihologa od vremena pa do sada. Pre tačno sto pedeset godina, pionir američke psihologije, Vilijam Džejms, važno mesto u svojim razmatranjima o Selfu dao je upravo Odeći. Priroda njegovog interesovanja za odeću leži u njenim ekspresivnim aspektima. Ekspresivnim za Self. Njegova definicija Selfa pomoći će u razumevanju ovog stava i zato evo je:

“ukupan broj svega što neko može nazvati svojim, ne samo svojim telom i psihičkim moćima, već i odećom i kućom, suprugom i decom, svojim precima i prijateljima, svojom reputacijom i delima, svojom zemljom i konjima, jahtama i računom u banci”

Pojedinačan značaj “svega što neko može nazvati svojim” određen u ovom slučaju redosledom, tako da je Džejms očigledno verovao da su porodica, kuća i imovina sekundarne po ekspresivnoj moći u odnosu na odeću. Drugi veliki mislilac, nemački filozof, Hermann Lotze, bio je mišljenja da odeću koju smo izabrali da nosimo osećamo kao deo sopstvenog tela, odnosno produžetak mesa. Ovako je on to sročio:

“Držanje i stav osobe direktno su povezani sa senzacijama koje dobija od svoje odeće; prema tome, odeća ima visoki značaj u kompoziciji materijalnog Ja”

Kada ostavimo po strani očiglednu i prilično jasnu ulogu odeće u izražavanju materijalnog i društvenog Ja, najvažnija funkcija odeće može se osloboditi. A to je funkcija odeće u našem duhovnom Ja. Kakvu dakle sad to odeća igra ulogu u ovom „Ja svih ostalih sebe“?

Svakog dana kada ustane osoba namerno i promišljeno bira koje informacije želi da otkrije o sebi; koji će odevni predmeti biti produžetak njegovog tela i koji žitelji njegovog ormana najbolje reflektuju njegovu ideju o sebi. Izbor odnosno Odluka o tome šta ću da obučem neophodna je za određivanje Ja, kaže Džejms.

„Odeća je oblik samoizražavanja, način na koji ukazujemo na suštinske atribute našeg bića, na naše mesto u svetu ili na naš osećaj za lepo”.

Suština našeg bića

Naše mesto u svetu

Naš osećaj za lepo

Kao što to Sejlor Ripli izričito naglašava, on je izabrao ovu ovde jaknu od zmijske kože i naočare sa zlatnim okvirom da predstavljaju njegovo Ja. Veru u Individualnost i Ličnu slobodu. Suštinske atribute njegovog bića. Mesta u svetu. Osećaja za lepo.

Uloga odeće je samo-refleksivna. Ukoliko je svesno biramo, podseća nas na to ko smo i u šta verujemo. Srećom, svi imamo tu moć da svesno biramo šta ćemo da nosimo, iako je mnogi ignorišu, i na taj način ne koriste ovu, možda i najvažniju, funkciju odeće danas.